Kako položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu

Kako položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu - kompletan vodič

Profesija lica za bezbednost i zdravlje na radu poslednjih godina doživljava pravu renesansu. Nekada zapostavljeno, ovo zanimanje danas postaje jedno od najtraženijih i najperspektivnijih u Srbiji. Bilo da ste tek diplomirali na tehničkom fakultetu, radite u državnoj ustanovi ili ste potpuno promenili karijeru, stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu otvara mnoga vrata. Međutim, priprema za ovaj ispit i sam proces polaganja umeju da budu prilično izazovni - obimno gradivo, detaljni pravilnici i rigorozno ispitivanje predstavljaju prepreku mnogim kandidatima. Cilj ovog teksta jeste da vam, na osnovu iskustava brojnih polagača, pruži jasan i pregledan putokaz kako da se pripremite, šta da očekujete i kako da uspešno položite stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ko može da polaže i koji su uslovi?

Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je za polaganje ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu neophodan fakultet. Odgovor nije jednostavan i zavisi od toga koji nivo odgovornosti želite da pokrijete.

Osnovni ispit (za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu) prema aktuelnom zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu može da polaže svako, bez obzira na stepen stručne spreme. Dakle, i osoba sa završenom srednjom školom može steći zvanje fizičkog lica za bezbednost i zdravlje na radu. Ovo je omogućilo mnogima koji su već radili u nekoj ustanovi da polažu ispit i preuzmu te poslove u okviru svoje firme, bez potrebe za otvaranjem novog radnog mesta. Praksa je pokazala da se i ljudi iz medicinske, gimnazijske, pa čak i društveno‑humanističke struke uspešno pripreme i polože ovaj ispit.

Ipak, postoji značajna razlika kada je reč o agencijama za bezbednost i zdravlje na radu. Da biste radili u agenciji koja pruža usluge drugim firmama, neophodno je da posedujete odgovarajuću stručnu spremu - najčešće visoko obrazovanje tehničko‑tehnološkog smera, odnosno minimum 180 ESPB bodova sa fakulteta bezbednosti, zaštite na radu ili srodnih tehničkih nauka. Ovo ograničenje ne važi za rad u jednoj konkretnoj firmi ili ustanovi u kojoj ste zaposleni.

Pored toga, odnedavno se sprema i novi zakon koji će još više podići kriterijume - uvođenjem obavezne licence koja se obnavlja na pet godina uz sakupljanje bodova na edukacijama. Iako još nije stupio na snagu, trend je jasan: lice za bezbednost i zdravlje na radu će u budućnosti morati da poseduje i formalno obrazovanje i kontinuirano usavršavanje.

Struktura ispita - kako izgleda dan polaganja

Ispit se sastoji iz četiri usmena ispitivanja i dva pismena dela, a organizuje ga Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u svojim prostorijama, obično vikendom. Polaganje počinje u 9 časova i može potrajati i više od šest sati. Od kandidata se očekuje solidno poznavanje međunarodnih konvencija, domaćih zakona, podzakonskih akata i sposobnost izrade akta o proceni rizika za konkretno radno mesto.

Prvi deo - međunarodni i domaći osnovni propisi

U prvom susretu sa ispitivačem izvlači se papirić sa tri pitanja. Tu se ispituju ugovori o osnivanju Evropske unije (Rim, Mastriht, Lisabon), konvencije (npr. Konvencija br. 81 o inspekciji rada, Konvencija br. 155 o zaštiti na radu i radnoj okolini, Konvencija br. 148 o zaštiti od buke i vibracija), kao i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Pitanja su kratka i konkretna - očekuje se da u nekoliko rečenica objasnite osnovne principe, definicije i obaveze poslodavca. Ovaj deo većina kandidata prolazi relativno lako, naročito ukoliko su prethodno prošli konsultacije ili koristili kvalitetnu skriptu.

Drugi deo - radno pravo i socijalno osiguranje

Sledi usmeno ispitivanje iz Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Tipična pitanja uključuju: kako se zasniva radni odnos, puno i nepuno radno vreme, odmori, godišnji odmor, zaštita ličnih podataka zaposlenih, prava iz penzijskog osiguranja, povreda na radu u smislu zakona o PIO, kolektivni ugovori. I ovde se traže precizni odgovori, ali ispitivači uglavnom imaju razumevanja i spremni su da pomognu potpitanjem ukoliko zastanete.

Pismeni deo - izrada procene rizika za zadato radno mesto

Nakon položena prva dva dela, kandidati dobijaju radno mesto za koje treba da sačine akt o proceni rizika. U poslednje vreme, prema svedočenjima polagača, više nije dozvoljeno korišćenje literature tokom pisanja; na raspolaganju su vam samo spisak opasnosti i štetnosti i, ukoliko ste unapred pripremili, metoda procene rizika. To znači da morate znati kako da opišete tehnološki proces, prepoznate opasnosti, izvršite kvalitativnu procenu (obično Kinney metodom ili matricom 5x5) i izvedete zaključak sa merama zaštite.

Kandidati koji su ranije izlazili na ispit savetuju da se pripremi nekoliko primera procene za različita radna mesta (npr. automehaničar, magacioner, vodoinstalater, tkač na razboju, poljoprivredni radnik) jer se teme izvlače nasumično. Iako često pomaže iskustvo iz sopstvene firme, može vam zapasti i nešto potpuno nepoznato - tada se oslanjate na logiku i generičke opasnosti (mehaničke, električne, hemijske, buka, vibracije). Pisan traje dva sata, a u sali je prisutan dežurni koji retko obilazi, pa realno postoji mogućnost diskretnog konsultovanja interneta na telefonu, ali se ne treba oslanjati na to. Po završetku, akt se predaje ispitivaču i prelazi se na odbranu.

Treći deo - pravilnik o proceni rizika i tehnička dokumentacija

Odbrana procene rizika obavlja se pred članom komisije koji je zadužen za ovaj segment. On pregleda napisani akt i postavlja pitanja direktno iz pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Očekuje se da tačno definišete šta je opasnost, kako se vrši prepoznavanje i grupisanje opasnosti i štetnosti, hijerarhija procene rizika, obaveze poslodavca prilikom donošenja akta, pokretanje postupka procene i slično. Ovaj ispitivač je poznat po temeljnosti - traži konkretne odgovore, često i potpitanja. Ukoliko je akt urađen korektno i ukoliko dobro poznajete sam pravilnik, ovaj deo ne bi trebalo da predstavlja problem.

Četvrti deo - pravilnici iz posebnih oblasti

Poslednja, i prema mišljenju mnogih polagača najteža prepreka, jeste usmeni deo iz pravilnika o posebnim merama zaštite. Ovde se izvlače papirići sa po tri pitanja iz desetak različitih pravilnika. Najčešće se susreću pitanja iz:

• Pravilnika o zaštiti na radu na gradilištima (elaborat o uređenju gradilišta, prijava radova, mere pri zemljanim i zidarskim radovima, rad na visini, zaštita otvora);
• Pravilnika o merama zaštite pri radu u elektroenergetskim postrojenjima (dozvole, dokumentacija za rad sa visokim naponom, opšti zahtevi za opremu);
• Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (elektromagnetna polja, trudnice i porodilje, mladi);
• Pravilnika o bezbednosti mašina (tehnička dokumentacija, oznake, zahtevi za lakše rukovanje, ergonomija);
• Pravilnika o sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu (izbor i kriterijumi, korišćenje);
• Pravilnika o ispitivanju opreme za rad i uslova radne okoline (rokovi, preventivni i periodični pregledi, vibracije, buka, mikroklime).

Ispitivač u ovom delu ne pokazuje mnogo milosti - ukoliko ne znate tačan odgovor, nema pomoći. Zato je neophodno detaljno proučiti svaki pravilnik, obratiti pažnju na brojke (npr. akciona vrednost buke je 80 dB, granična 85 dB; akceleracija za šaku i ruku 5 m/s², za celo telo 1,15 m/s²; rad na visini se smatra preko 2 metra; minimalno osvetljenje na gradilišnom prilazu je 120 luksa, a u radnim prostorijama se preporučuje od 150 do 300 luksa). Pitanja o oznakama (boje i značenja) gotovo su sigurna, kao i ručno prenošenje tereta i kumulativna masa za žene (7500 kg za 8‑satno radno vreme). Poznavanje mera zaštite od požara i provetravanja takođe se često proverava.

Kako se pripremiti - literatura i obuke

Zvaničan spisak literature objavljen je na sajtu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i obuhvata tridesetak zakona i pravilnika. Međutim, taj spisak deluje konfuzno, pa se većina kandidata oslanja na komercijalne skripte koje sažimaju gradivo. Jedna od najčešće pominjanih jeste skripta čiji je autor objedinio materiju prateći tačke iz pravilnika o polaganju stručnog ispita. Iskustva govore da sama skripta nije dovoljna - ona je odličan oslonac za prvi prolaz, ali moraju se pročitati i originalni propisi, naročito naknadne izmene i dopune. Takođe, obratite pažnju da su neki pravilnici ažurirani posle štampanja skripte, pa je neophodno da ih preuzmete u poslednjoj verziji (npr. Pravilnik o merama zaštite zaposlene žene za vreme trudnoće, Pravilnik o preventivnim merama za mlade).

Mnogi polagači pohađaju konsultacije ili pripremnu nastavu. Na tržištu postoji nekoliko organizatora obuka od po nekoliko nedelja koje se održavaju u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima. Cene se kreću od nekoliko stotina do hiljadu evra. Predavači obično razjašnjavaju koncepte, daju savete o formi ispita i dele dodatne materijale. Ipak, mišljenja su podeljena: jedni tvrde da im je obuka mnogo pomogla, dok drugi smatraju da se sve može savladati samostalnim učenjem uz dobru skriptu. Najvažnije je da učite redovno najmanje dva do tri meseca i da pred ispit posvetite poslednje dve nedelje intenzivnom obnavljanju. Ne zaboravite da je dozvoljeno poneti spisak opasnosti i štetnosti i, eventualno, izabranu metodu procene rizika na pismeni deo, što vam može znatno olakšati posao.

Iskustva polagača - saveti iz prve ruke

Na osnovu brojnih svedočenja sa foruma, mogu se izvući dragocene pouke:

• Ispit nije naivan, ali nije ni nemoguć. Psihička spremnost je bar pola posla. Trenutak blokade može da pokvari i odlično znanje.
• Na prvom i drugom delu ispitivači često prekidaju i traže kratke odgovore. Ne gubite vreme na opširne priče; konkretno i sažeto je najbolje.
• Za procenu rizika unapred uvežbajte nekoliko primera, naročito za zanimanja koja su van vašeg iskustva. Prisustvo laptopa ili telefona tehnički nije dozvoljeno, ali dežurni nisu rigorozni - bolje se osloniti na sopstveno znanje.
• Najveći broj padova beleži se na poslednjem delu - pravilnicima. Tu nema dopunjavanja i pomoći. Zato obavezno naučite definicije, brojke i stavke nabrajanja (npr. šta sve sadrži prijava gradilišta, šta obuhvata elaborat o uređenju gradilišta, šta stoji na prijavi radova sa azbestom, koji su faktori rizika kod ručnog prenošenja tereta).
• Primetno je da ispitivači postavljaju i pitanja koja nisu direktno navedena u Programu polaganja, poput zahteva za mašine za lakšu upotrebu ili kontejnera (iz Pravilnika o utovaru tereta). Budite spremni da povežete gradivo iz različitih izvora.
• Ne opterećujte se kaznenim odredbama - one se retko traže u detaljima. Dovoljno je znati ko se može kazniti i zbog čega.

Pozitivna vest je da svi ispitivači, uprkos strogosti, uglavnom žele da pomognu onima koji pokažu da su zaista učili. Ukoliko u nekom trenutku zastanete, pokušajte da odgovor povežete sa sličnom materijom - ceniće se logičko zaključivanje.

Novi troškovi i procedure

Cena prijave stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu poslednjih godina beleži umerene izmene. U 2019. godini taksa je iznosila ukupno 12.140 dinara, da bi kasnije bila povećana na 12.520 dinara (plus prateće takse od oko 320 i 960 dinara). Iznose je najbolje proveriti neposredno pred prijavu pozivom u Upravu za bezbednost i zdravlje na radu (broj telefona se može pronaći na njihovom internet sajtu). Prijava se šalje poštom, a poziv za polaganje stiže na kućnu adresu obično 15 dana pre zakazanog termina. Međutim, od prijave do poziva može proći i dva, tri meseca, u zavisnosti od broja prijavljenih kandidata. Polaganja se organizuju približno svakog meseca, vikendom, u zgradi na Terazijama 41, sa početkom u 9 sati ujutro.

Šta nakon položenog ispita - perspektiva i zapošljavanje

Jedno od najčešćih pitanja jeste da li se isplati polagati ovaj ispit. Odgovor je - da, i to višestruko. Bezbednost i zdravlje na radu su oblast koja će u narednim godinama biti sve traženija, kako zbog sve strožih domaćih propisa, tako i zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije. Osim toga, sve veći broj stranih kompanija koje posluju u Srbiji insistira na ozbiljnom pristupu ovim pitanjima, pa se otvaraju radna mesta na pozicijama HSE menadžera, gde se početne plate kreću i iznad republičkog proseka.

Sa druge strane, treba biti realan: bez iskustva i odgovarajućeg fakulteta, prvi posao može biti skromno plaćen (nekada i minimalac), naročito u manjim domaćim firmama i agencijama. Vremenom, sticanjem prakse i dodatnih sertifikata, plata može značajno da raste. Rad u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva mnogo terenskog obilaska, seminare i administrativne odgovornosti, ali pruža i širok spektar iskustava. Sa druge strane, angažovanje kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u jednoj većoj firmi ili ustanovi donosi veću stabilnost i najčešće bolju organizaciju.

Važno je napomenuti da iako je formalno dozvoljeno polagati ispit sa bilo kojom srednjom školom, najbolje prođu oni koji poseduju makar višu školu tehničkog usmerenja. U suprotnom ćete na svakom konkursu nailaziti na konkurenciju sa fakultetskim diplomama i tu će stručna sprema često presuditi. Ipak, postoje primeri ljudi sa gimnazijom ili medicinskom školom koji su se zaposlili u fabrici ili domu zdravlja, upravo zahvaljujući položenom ispitu i solidnom praktičnom znanju. Ono što je sigurno, sa položenim stručnim ispitom i nekoliko godina iskustva možete računati na stabilan i dobro plaćen posao.

Zaključak - put do uspeha

Iako deluje zastrašujuće, stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu je premostiv ukoliko mu pristupite ozbiljno. Sistematsko učenje, dobra skripta, obnavljanje ključnih pravilnika i, po mogućstvu, odlazak na nekoliko dana polaganja da biste čuli atmosferu, formula su koja daje rezultate. Zaboravite na mitove o nemogućoj komisiji - oni su tu da provere znanje, a ne da obaraju po svaku cenu. Ako ste spremni da odgovorite na osnovna pitanja (poput kako se otvaraju vrata na putevima evakuacije), sigurno ćete proći. Zato, hrabro napred - ovo je profesija koja se tek razvija i koja će vam, uz trud i kontinuirano usavršavanje, obezbediti svetlu budućnost. Srećno!